UDRUŽENJE SRBIJE ZA CELIJAKIJU
SIMPOZIJUM
SYMPOSIUM
CELIJAČNA BOLEST
15.septembar 2017. Hotel Crowne Plaza, Beograd
СА ПОСЛЕДЊЕГ СИМПОЗИЈУМ-А УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ ЗА ЦЕЛИЈАKИЈУ
Целијакија је најчешћа хронична гастроентеролошка аутоимуна болест коју карактерише неподношљивост организма на глутен, беланчевину пшенице, јечма, ражи и зоби. Оболели морају да се придржавају стриктне дијете, која подразумева конзумирање намирница без глутена.
ДИЈАГНОСТИЧKИ ПРОТОKОЛИ ЦЕЛИЈАЧНЕ БОЛЕСТИ
У ПЕДИЈАТРИЈИ
Аутор рада: Наташа Драгутиновић из установа: Универзитетске дечје клинике
Целијачна болест (ЦБ) је имунски посредован системски поремећај индукован
глутеном, а код генетски предиспонираних особа. Преваленца ЦБ је 1%. Због
велике варијабилонсти у манифестацији у дечјој популацији сматра се клиничким камелеоном. Симптоматска ЦБ се може испољити типичним, гастроинтестиналним симптомима (хронична дијареа, стеатореа, бол у трбуху, метеоризам, повраћање,опстипација) и атипичним, не-гастроинтестиналним симптомима (ненапредовање, низак раст, сидеропенијска анемија, повишење трансаминаза, различити психијатријски проблеми…). Деца која имају већи ризик од развоја ЦБ су рођаци првог колена особе оболеле од ЦБ, деца која имају неки аутоимуни поремећај (дијабетес мелитус тип 1, аутоимуни хепатитис, аутоимуни тироидитис) или деца са одређеним синдромом (Доwн-ов синдром, Турнер-ов синдром, Wиллиамс-ов синдром).
Дијагностички приступ ЦБ у педијатрији се разликује у зависности да ли дете има симптоме или је без симптома али спада у група са већим ризиком од развоја ЦБ.
Kод симптоматских пацијената први корак је серологија, односно одређивање
серумских имуноглобулина групе А (ИгА) и антитела на ткивну трансглутаминазу ИгА (анти- тТГ Ат ИгА). Уколико су анти-тТГ Ат ИгА позитивна, потребно је урадити ендомизијална антитела (ЕМА) и генетику (ХЛА ДQ тестирање). На основу значајно повишених анти-тТГ Ат ИгА, са позитивним ЕМА и генетиком (ХЛА ДQ2/ДQ8), поставља се дијагноза ЦБ и тада није неопходно радити ендоскопију и биопсију слузнице танког црева. У свим другим ситуацијама ради дефинитивне дијагнозе ЦБ неопходно је да се уради ендоскопија са биопсијом слузнице танког црева.
Kод деце која спадају у ризичну групу, прво је потребно урадити генетско испитивање. Негативна генетика са високом вероватношћу искључује могућност ЦБ. Уколико је особа носилац ХЛА-ДQ2 и/или ДQ8 гена, неопходно је даље серолошко испитивање, а по потреби и ендоскопско са биопсијом слузнице танког црева.
ЦЕЛИЈАKИЈА У ОДРАСЛИХ – НОВИНЕ У ДИЈАГНОЗИ
Аутор рада: Др Слободан Срећковић из Kлиничко болнчког центара Звездара
Најновија сазнања показују да целијачна болест није болест само танког црева већ да захвата и различите органе и органске системе и настаје услед патолошке
имунолошке реакције на глутен. Скрининг целијачне болести је неопходан у многим клиничким ситуацијама као што су упорни необјашњиви гастроинтестинални поремец́аји, поремец́аји густине костију (смањена минерална густина костију или остеомалација), поремећаји раста, необјашњиви неуролошки симптоми (нарочито периферна неуропатија или атаксија), необјашњиви умор, инфертилност, поновљени спонтани побачаји, неочекивани губитак телесне масе, патолошки хепатограм, сидеропенијска анемија, недостатак витамина Б12 или фолата, Доwн-ов синдром, дијабетес типа 1, Турнеров синдром, аутоимуна болест штитне жлезде. Лабораторијски тест за целијакију је ИгА анти-ТТГ, док златни стандард за постављање дијагнозе су биопсије танкогцрева. У овом предавању дат је преглед важних аспеката постављања дијагнозе целијачне болести код одраслих.
ДЕФИЦИТ ВИТАМИНА И МИНЕРАЛА
Иван Станковић, Фармацеутски факултет ,Универзитет у Београду, Србија
Дијета без глутена (ГФД) која подразумијева строго и доживотно искључивање
глутена пшенице, јечма, ражи и овса из исхране представља основу за лечење
целијачне болести (ЦД). Одсуство глутена у природној и прерађени храни, може да доведе до нутритивних дефицита и дисбаланса. Упркос захтеву стандарда Cоdex аlimеntаrius-a за дијететске намирнице за особе интолерантне на глутен (CОDЕX SТАN118-1979) да производи који су обухваћени овим стандардом, а замењују важне основне намирнице морају да обезбеде приближно исте количине витамина и минерала као храна коју замењују, производи без глутена (ГФП) често имају мању хранљиву вриједност у поређењу са одговарајућим намирницама које садрже глутен.
Уобичајени нутритивни дефицити витамина и минерала код целијачних болесника приликом дијагнозе су недостаци гвожђа, калцијума, магнезија, цинка, витамина Д, фолата, ниацина, витамина Б12 и рибофлавина као резултат малабсорпције због оштећења мукозе танког црева. Kод пацијената на ГФД-у присутни су недостаци гвожђа, фолата и витамина Б1, Б2, Б3 и Б6, а код целијачних болесника који су и на дијети без млечних производа и недостаци калцијума и витамина Д. Разлог ових нутритивних дефицита јесте и то што се пшенично брашно које је добар извор витамина групе Б, често и обогаћује гвожђем, фолатом и другим витаминима. За разлику од пшеничног брашна, брашна без глутена, обично направљена од пиринчног брашна, тапиока или кромпировог скроба углавном нису обогаћена витаминима и минералима. Током обраде ГФП-а на високим температурама често долази до деградације многих хидросолубилних витамина. Адекватан унос витамина и минерала је посебно важан за целиачне болеснике како би се спречио њихов нутритивни дефицит. Добри извори гвожђа су месо, риба, јаја и махунарке. Фолати су присутни у зеленом лиснатом поврћу, јетри и житарицама. Високаконцентрација фолата нађена је у семенкама без глутена, као што су киноа (78,1 μг / 100 г) и амарант (102 μг / 100 г) у односу на пшеницу (40 μг / 100 г). Витамини Б2 и Б6 присутни су у семену хељде.
Последњих година већа пажња се фокусира на нутритивни квалитет производа без глутена, па се све већи број ових намирница обогаћује витаминима и минералима. Нутритивни дефицит витамина и минерала може да се превенира и адекватном суплементацијом, односно узимањем витаминско-минералних додатака исхрани.
НЕ-ЦЕЛИЈАЧНА ГЛУТЕН СЕНЗИТИВНОСТ-(НЦГС)
Аутор рада: Ристић Нина са Универзитетске дечје клинике, Београд
Увод: Преваленција поремећаја индукованих глутеном је у порасту, као и број
појединаца који због различитих симптома и знакова емпиријски елиминишу глутен из исхране. Не-целијачну глутенску сензитивност (НЦГС) карактеришу интестинални и/или екстраинтестинални симптоми, који се побољшавају/повлаче при елиминацији глутена, у одсуству целијачне болести (ЦБ) или алергије на протеине пшеничног брашна.
Циљ: Представљање постојец́их доказа о патогенези, дијагнози и лечењу НЦГС.
Метод: Преглед литературе претраживањем ПубМед-а, коришћењем следећих
термина за претрагу: глутен сензитивност, целијачна болест, безглутенска дијета.
Резултати: Преваленција НЦГС у општој популацији варира од 0,63% до 6%.
Патогенеза је хетерогена, са препознатим улогама урођеног имунитета, директног цитотоксичног ефекта глутена, интестиналне инфламације ниског степена, поремећене функције интестиналне баријере и промене у цревној микробиоти. Тригери су глутен и други пшенични протеини, попут амилаза трипсин инхибитора. Немогуће је разликовати ЦБ и НЦГС на основу симптома. Целијачна болест (глутеном-индукован аутоимуна ентеропатија код генетски предиспонираних особа) и алергија на протеине пшеничног брашна (ИгЕ и/или не-ИгЕ посредована хиперсензитивна реакција) су добро дефинисани клинички ентитети са валидираним биомаркерима. С дурге стране дијагностиковање НЦГС је проблематично због одсуства ефикасних дијагностичких маркера. Доступни тестови и алгоритми се користе у циљу искључивања ЦБ и алергије
на пшенично брашно, а након тога се спроводи тест оптерећења глутеном.
Позитивност теста је дефинисана као симптоматски одговор на елиминацију глутена и поновну појаву симптома након поновног увођења глутена у исхрану, уз могућност плацебо ефекта. Важно је да се пре увођења безглутенске дијете обави скрининг на ЦБ, јер безглутенска дијета утиче на резултат скрининга, и целијачна болест може остати недијагностикована. Док је безглутенска дијета код целијчних болесника доживотна, код пацијената са НЦГС безглутенска дијета је привремена, међутим време поновног увођења глутена није дефинисано.
Закључак: Диференцијација између ЦБ и НЦГС је битна због адекватног праћења пацијената и утицаја на дужину лечења. Иако је НЦГС глобално прихваћен ентитет, с обзиром на многа нерешена питања, даља истраживања су неопходна.
